[et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”0px||0px||true|false” global_colors_info=”{}”][et_pb_row use_custom_gutter=”on” gutter_width=”2″ make_equal=”on” _builder_version=”4.16″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” width=”100%” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ text_font=”||on||||||” text_font_size=”15px” text_line_height=”28px” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
Obzirom da vje\u0161ta\u010denje predstavlja dokazno sredstvo koje se koristi kada je za utvr\u0111ivanje ili ocjenu odre\u0111enih \u010dinjenica va\u017enih za pravilno rje\u0161enje sporne stvari potrebno stru\u010dno znanje kojim sud odnosno ovla\u0161\u0107eno slu\u017ebeno lice ne raspola\u017ee, a da su sve prisutniji sporovi \u010diji je predmet intelektualna svojina, pojavljuje se sve ve\u0107a potreba vje\u0161ta\u010denja intelektualne svojine. Kako se vje\u0161ta\u010denjem utvr\u0111uje ili ocjenjuje relevantna \u010dinjenica, u sferi intelektualne svojine, koja je sama po sebi neopipljiva materija te\u0161ko je razumjeti pojedine pojmove i njihovo zna\u010denje, granicu izme\u0111u stvaraoca djela i imaoca prava, liniju razgrani\u010denja prava vlasni\u0161tva i prava kori\u0161tenja intelektualne svojine, te vrijednost intelektuane svojine i stoga je potrebno stru\u010dno znanje i mi\u0161ljenje vje\u0161taka iz navedene oblasti.<\/p>\n
[\/et_pb_text][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row column_structure=”1_2,1_2″ use_custom_gutter=”on” gutter_width=”2″ make_equal=”on” _builder_version=”4.16″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” width=”100%” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ text_font_size=”15px” text_line_height=”28px” header_4_font=”|700|||||||” header_4_font_size=”22px” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ text_font_size=”15px” text_line_height=”28px” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” global_colors_info=”{}”]Intelektualna svojina je predmet (tvorevina ljudskog duha i uma) za\u0161tite intelektualnih prava.
\nOna obuhvataju: autorska prava i prava srodna autorskom pravu i pravo industrijske svojine (pravo patenta, pravo \u017eiga, pravo industrijskog dizajna, pravo za\u0161tite oznake geografskog porijekla, pravo za\u0161tite topografije integrisanog kola, pravo za\u0161tite biljne sorte i know how).
\nNavedena prava nosiocma pru\u017eaju za\u0161titu od neovla\u0161tenog kori\u0161tenja njihovih ideja i stvarala\u0161tva te im omogu\u0107avaju ekonomsku valorizaciju navedenih intelektualnih dobara.[\/et_pb_text][\/et_pb_column][et_pb_column type=”1_2″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_image src=”https:\/\/milicadjuric.com\/wp-content\/uploads\/2021\/01\/2151325842.jpg” title_text=”mmm” _builder_version=”4.27.4″ _module_preset=”default” hover_enabled=”0″ global_colors_info=”{}” sticky_enabled=”0″ alt=”Sudski vje\u0161tak iz oblasti intelektualne svojine”][\/et_pb_image][\/et_pb_column][\/et_pb_row][et_pb_row use_custom_gutter=”on” gutter_width=”2″ make_equal=”on” _builder_version=”4.16″ background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” width=”100%” custom_padding=”0px||||false|false” global_colors_info=”{}”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.16″ custom_padding=”|||” global_colors_info=”{}” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ text_font_size=”15px” text_line_height=”28px” header_4_font=”|700|||||||” header_4_font_size=”22px” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ text_font_size=”15px” text_line_height=”28px” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” global_colors_info=”{}”]Pravo intelektualne svojine \u010dini heterogena grupa pravnih grana, koje povezuju samo dvije osnovne osobine \u2013 nematerijalni (duhovni) karakter predmeta za\u0161tite i ekonomska funkcija koja se ogleda u omogu\u0107avanju titularu prava da ostvari ekonomsku korist od privrednog kori\u0161\u0107enja predmeta za\u0161tite.
\nPravo intelektualne svojine u dana\u0161nje vrijeme predstavlja veoma zna\u010dajnu komponentu u poslovanju privrednih subjekata. Normama ove grane prava \u0161titi se prvenstveno intelektualno stvarala\u0161tvo, kao katalizator dru\u0161tvenog razvoja, ali isto tako i privredni poduhvati u\u010desnika na tr\u017ei\u0161tu koji ula\u017eu nov\u010dana sredstva i druge resurse u cilju uspje\u0161nijeg poslovanja i sticanja dobiti.[\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ text_font_size=”15px” text_line_height=”28px” header_4_font=”|700|||||||” header_4_font_size=”22px” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ text_font_size=”15px” text_line_height=”28px” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” global_colors_info=”{}”]Ekonomska valorizacija intelektualnog predmeta za\u0161tite vr\u0161i se kroz njihovu materijalizaciju (fiksiranje) na odre\u0111enu robu ili usluge. Tako npr. ukoliko kupujete platno za izradu slike ono \u0107e imati mnogo manju vrijednost nego kada se na tom platnu nalazi djelo poznatog slikara.
\nDakle, iako je roba koju kupujete u oba slu\u010daja platno, intelektualni sadr\u017eaj (u ovom slu\u010daju autorsko djelo) koji se nalazi na platnu \u010dini ga mnogo skupljim. Isto tako, roba koju u promet stavi nosilac \u010duvene oznake (kao npr. Nike) u\u017eiva\u0107e kod potro\u0161a\u010da mnogo ve\u0107i stepen povjerenja nego sli\u010dna roba koju proizvode drugi privredni subjekti, a koja ima isti sastav kao i ovaj poznati sportski brend. Uva\u017eavaju\u0107i zna\u010daj intelektualnih dobara na savremenom tr\u017ei\u0161tu, potrebno je posebnu pa\u017enju posvetiti vje\u0161ta\u010denju navedene oblasti.[\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ text_font_size=”15px” text_line_height=”28px” header_4_font=”|700|||||||” header_4_font_size=”22px” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ text_font_size=”15px” text_line_height=”28px” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
Prilikom vje\u0161ta\u010denja intelektualne svojine, pored Zakona o vje\u0161ta\u010denju, naj\u010de\u0161\u0107e se koriste slede\u0107i zakonski propisi:<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ text_font_size=”15px” text_line_height=”28px” header_4_font=”|700|||||||” header_4_font_size=”22px” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ text_font_size=”15px” text_line_height=”28px” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” global_colors_info=”{}”]U sporovima \u010diji je predmet intelektualna svojina zadatak vje\u0161ta\u010denja se ogleda u slede\u0107em:<\/p>\n
Procjena autenti\u010dnosti, vrijednosti ili originalnosti intelektualnog sadr\u017eaja poput patenata, autorskih prava ili za\u0161titinih znakova, visinu naknade \u0161tete zbog neovla\u0161tenog kori\u0161enja predmeta za\u0161tite, a sve to na osnovu analize raspolo\u017eive dokumentacije i relevantnih informacija te izrada stru\u010dnog nalaza sa mi\u0161ljenjem vje\u0161taka intelektualne svojine. Sporovi \u010diji je predmet intelektualna svojina su uglavnom slo\u017eeni, tako i samo vje\u0161ta\u010denje zahtjeva pristup ekspertnog tima vje\u0161taka. Za izradu stru\u010dnog nalaza sa mi\u0161ljenjem vje\u0161taka intelektualne svojine veliki zna\u010daj mo\u017ee imati stru\u010dno mi\u0161ljenje iz drugih oblasti (ekonomija, arhitektura, slikarstvo, informacione tehnologije i sl.).[\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ text_font_size=”15px” text_line_height=”28px” header_4_font=”|700|||||||” header_4_font_size=”22px” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n
[\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ text_font_size=”15px” text_line_height=”28px” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” global_colors_info=”{}”]U pravilu vje\u0161ta\u010denje obavlja vje\u0161tak pojedinac, ali kada je zbog slo\u017eenosti zadatka vje\u0161ta\u010denja potrebno znanje i mi\u0161ljenje stru\u010dnjaka iz vi\u0161e razli\u010ditih oblasti formira se ekspertni tim vje\u0161taka, koji na jedan koncizan i sveobuhvatan na\u010din pristupaju analizi zadatka svako iz svoje oblasti, te daju cjelovit i jedinstven nalaz sa mi\u0161ljenjem. Sporovi povodom intelektualne svojine su uglavnom slo\u017eeni i vje\u0161ta\u010denje se radi u timovima. Tako npr. Za odre\u0111ivanje visine naknade \u0161tete usljed zloupotrebe i neovla\u0161tenog kori\u0161tenja tu\u0111eg autorskog djela potrebno je utvrditi postojanje autorskog djela, da li je do\u0161lo do prenosa autorskih imovinskih prava, visinu autorske naknade i tek onda sa ekonomskog aspekta visinu nakande \u0161tete u svakom konkretnom slu\u010daju.[\/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.27.4″ text_font_size=”12px” text_line_height=”28px” background_size=”initial” background_position=”top_left” background_repeat=”repeat” global_colors_info=”{}”]<\/p>\n